Da li je Bog voljan da mi da smernice u životu?
Bog će nam dati smer u našem životu ako Ga zamolimo i ako Mu verujemo. Evo ličnog primera kako Bog može jasno da vodi …
Jedna od mojih najvećih radosti u životu je delovanje prema nečemu za šta znam da je bila Božija ideja.
Volim da gledam Boga kako inicira. Evo neke šeme koju sam uvidela:
1. Skreće nam pažnju na potrebu ili priliku.
2. Onda Ga mi pitamo kako da to rešimo. Zatim čekamo na Božije vođstvo.
3. Onda jednostavno sledimo Božije uputstvo. Ponekada počinjemo da sledimo mada nam nije poznat ceo plan, ali to je u redu. Mi Ga pratimo na koje god korake da nas poziva.
Postoje mnogi stihovi u Bibliji koji nas uči tome. Evo jednog:
" Duša se naša uzda u Gospoda; On je pomoć naša i štit naš. O Njemu se veseli srce naše; jer se u sveto ime Njegovo uzdamo. Da bude milost Tvoja, Gospode, na nama, kao što se uzdamo u Tebe." (Psalam 33:20-22)
" U dan, u koji zazvah, Ti si me uslišio, dunuo slobodu u dušu moju." (Psalam 138:3)
Božije vođstvo, Božija vernost kada Ga prizivamo je ogroman deo mog života. Bog je bio tako jasan i očigledan u Svom vođenju.
Povremeno ću podeliti neke primere sa vama, u nadi da ću izgraditi vašu veru, vašu viziju, dok čekate Gospoda i vidite kako vas Bog vodi.
Evo samo jednog primera gde je Bog inicirao.
U više navrata mi je Bog stavio na srce da pišem pisma pojedinim prijateljima ili rođacima koji nisu poznavali Isusa i da podelim evanđelje sa njima. Bila sam verna da to činim. Njihov odgovor nije bila moja briga.
Samo sam znala da Bog želi da ih napišem. Prilike bi se samo jednostavno pojavile. Na primer, dogodila mi se teška situacija, a rođaka je komentarisala moju „veliku veru“.
Nekoliko dana kasnije, pisala sam joj objašnjavajući da nije stvar u mojoj veri, nego u tome da je Bog vredan poverenja, pa Mu zato možemo verovati.
Rekla sam joj: " Da te zamolim da mi budeš dekorater kuće - to ne bi bilo zbog moje velike vere. To bi bilo zato što si odličan dekorater! “ A onda sam nastavila da objašnjavam zašto se Bogu može verovati.
Tako sam bila verna da pišem ova pisma pojedinim ljudima, onako kako mi ih je Bog dovodio na pamet. Pitala bih Ga: „Šta da kažem ovoj osobi?“
Kada mi je Bog obezbedio poruku koja se činila ispravnom, napisala bih je. Ovo se događalo prilično često tokom godina.
Onda sam jedne godine imala želju da napišem članak koji bih mogala da odštampam i podelim komšijama ili radnicima u prodavnicama tokom Božićne sezone. Znala sam da su svi bili zauzeti u to doba godine. Ipak, znala sam i to da mnogi nisu znali istinu o Božiću i onome šta im Isus nudi. Tako da je poklanjanje članaka nekome delovalo kao jednostavan način.
Bilo je pomalo zastrašujuće pisati nešto „za javnost“. Osećala sam se izloženo. Pitala sam se da li sam dovoljno dobar pisac da bih učinila tako nešto. Zbog ovog mog straha od nepoznatog, provela sam celu godinu pišući taj jedan članak!
Doterivala bih pasus, pa bih ga na kraju izbacila. To je bio moj poligon vežbanja. Moja laboratorija. Jedna puna godina za jedan članak! Ludo, znam.
U to vreme, zamoljena sam da prisustvujem konferenciji sa hrišćanskom organizacijom čiji sam sada deo. Međuti, pošto se moja četvorogodišnja ćerka nije osećala dobro propustila sam 95% konferencije.
Sve osim ovog jednog značajnog sata kada je moja ćerka bila dovoljno dobro da prisustvuje …
Popeli smo se na donje tribine, na zadnjem delu ovog ogromnog gledališta, sa bojankama i bojicama u ruci.
Dok sam gledala veliku gomilu od 5.000 ljudi, rekala sam Bogu: „Pitam se šta bi bilo potrebno da Linda bude u ovoj gomili?“ Linda je bila odlična evanđeoska spisateljica i želela sam da joj postavim nekoliko pitanja o pisanju.
Nepuna dva minuta kasnije, Linda je ušla na zadnja vrata gledališta i stala na podijum odmah ispod mojih nogu. Jednostavno sam se nagnula i potapšala je po ramenu. Srele smo se na ručku tog dana … poslednjeg dana konferencije.
Ponovo, Bog se pobrine.
Kada su oba moja deteta bila dovoljno stara da pođu u osnovnu školu, rekla sam Bogu: „Mislim da želiš da više pišem evanđeoska štiva. Ali moraćemo da pronađemo način da budem produktivnija od jednog članka godišnje. “
U roku od nekoliko meseci, neko me je pozvao da napišem evanđeoski serijal dosezanja ljudi za Hrista namenjenog za sve univerzitetske kampuse u SAD-u. Serijal se sastojao od štampanih članaka, plakata, oglasa u novinama kampusa.
Na kraju je to dovelo do EveryStudent.com-a (StudentskiKutak.com), prevedenog na 45 jezika, koji je dosegao više od 150 miliona ljudi. Ali to je druga priča.
Ono što želim da ponesete sa sobom je da sledite Boga kako god vas On vodio. Počelo je pisanjem pisama prijateljima i rođacima. " Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran." (Luka 16:10)
Zamolite Boga da vas vodi. Slušajte šta vam stavlja na srce. Zamolite Ga da obezbedi ono što je potrebno. Zatim sledite Njegove upute. U redu je biti uplašen. Gledajte na Njega.
