Vera nije osećanje
Razumevanje toga kako verovati Bogu …
Natočila sam sebi čašu ledene limunade, naoštrila olovku i izvadila svoju Bibliju, željna da započnem svoj zadatak. Nešto ranije, profesor sa mog biblijskog kursa u letnjoj školi nam je naložio: „Vratite se na sledeći čas sa izveštajem o svemu što knjiga Rimljana govori o veri.“ Zvučalo je poput lakog zadatka, za koji mi neće trebati mnogo vremena.
Na moje iznenađenje, ubrzo sam otkrila da se reč vera pojavljuje mnogo puta u Poslanici Rimljana, i da će moje proučavanje trajati duže nego što sam mislila.
Definisanje vere
Dok sam čitala šta Poslanica Rimljanima govori o veri, zatekla sam sebe kako se pitam: " Vera je verovatno najvažnija stvar u mom životu, ali kako da je definišem? Šta je to?"
Misli su mi se vratile na prošlost od pre osam godina kada sam se prvi put pridružila hrišćanskoj organizaciji Campus Crusade za Hrista. Tada nisam razumela hod vere. " Otišla sam toliko daleko u svom razumevanju od tada," pomislila sam. Ali čak i uz sve ono što sam naučila o veri, shvatila sam da još uvek ne mogu da je definišem.
Znala sam da Biblija ima na stotine referenci za veru, kao npr. " Pravednik će od vere živ biti."1 " Vera je naša ova pobeda koja pobedi svet."2 Ali bila sam iznenađena što nisam mogla da smislim jednostavnu, prisvojenu definiciju reči; nikada nisam dovršila izjavu: „Za mene je vera ___________________.“
Molila sam se: "Gospode, kako bi Ti definisao veru?"
Na pamet mi je pala priča u kojoj je Isus nekome rekao: " Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh." Šta je Isus nazvao „velikom verom“?
Brzo sam potražila odlomak iz Luke 7 o kapetanu koji je odlučno verovao da Isus može izlečiti njegovog odanog i pouzdanog slugu koji je bio na samrti. Kapet je rekao: " Samo reci reč, i ozdraviće sluga moj."3 Onda je centurion ličnim primerom ilustrovao da razume šta znači verovati Isusu na reč i biti poslušan.
Odgovarajući kapetanu, Isus se okrenuo gomili koja Ga je pratila i rekao: " Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh."4 Činilo se da Isus govori da je „velika vera“ jednostavno drži Ga za reč.
Da li se ova definicija može potvrditi negde drugde u Pismu? Budući da se o Jevrejima 11 često govori kao o „Poglavlju o herojima vere“, okrenula sam tamo Bibliju.
Držati Boga za reč
Nakon uzastopnog čitanja odeljka, sa svim referencama na frazu „verom“, primetila sam da svi pomenuti ljudi imaju nešto zajedničko: Bez obzira o kome je pisac Poslanice Jevrejima govorio, svaka osoba je jednostavno držala Boga za reč i poslušala Njegovu zapovest. Svi su ostali upamćeni po veri.
Na primer, Bog je rekao Noi da izgradi barku jer će On pustiti veliki potop. Noe je držao Boga za reč i izgradio barku.5
Bog je rekao Abrahamu da ode na mesto koje će mu dati u nasledstvo. Abraham je držao Boga za reč, napustio je poznato okruženje u kojem je do tada živeo i otišao.6
Bog je nagovestio Sari, koja je već bila davno prešla doba za rađanje, da će začeti sina. Sveto pismo izjavljuje: " Držaše za vernog Onog koji obeća."7 Držala je Boga za reč.
Bez obzira na okolnosti, uprkos argumentima logike i razuma, i bez obzira na to kako su se on ili ona osećali, svaka osoba pomenuta u Jevrejima 11 poverovala je Bogu i Njegovoj reči i odlučila da bude poslušna.
Počela sam se pitati: "Ako Luka 7 i Jevrejima 11 ilustruju veliku veru, postoji li odlomak koji ilustruje nedostatak vere?"
Tada sam se setila slučaja iz Marka 4 u kojem je Isus upravo završio celodnevnu propoved i poučavanje na obali Galileje. Svojim učenicima je naložio da pređu na drugu stranu mora. U početku su Mu verovali na reč, pa su ušli u čamac s Njim zajedno i uputili se na drugu stranu. Ali kada se podigla oluja, oni su se počeli bojali i izgubili su uverenost da će zaista stići do obale. Kada ih je Isus pitao: " Kako nemate vere."8 Mogao je jednako lako da ih pita: „Zašto Mi ne verujete na reč?“
Oduvek sam volela prvi stih iz Marka 5: „I došli su na drugu stranu mora.“ Isusova reč se pokazala istinitom.
Kroz proučavanje ova tri odlomka, došala sam do jednostavne, razumne definicije vere: Vera je verovati Bogu na reč. Nisam bila siguran da li ću ikada imati izveštaj o svemu što Rimljanima govori o veri, ali sam znala da sam naučila nešto što će se pokazati veoma značajnim u mom hodu s Bogom.
Šta Bog kaže o Svojoj Reči?
Ipak, imala sam još jedno pitanje. Ako je vera stvar verovanja Bogu na reč, šta Bog kaže o Njegovoj reči? Odgovor sam pronašala u samom Pismu:
" Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći."9
" Ali reč Gospodnja ostaje doveka."10
" Suši se trava, cvet opada; ali reč Boga našeg ostaje doveka."11
Ovi stihovi su mi govorili da se sve u životu može promeniti, ali Božija Reč ostaje konstantna. Njegove istine se nikada ne menjaju. Počela sam da nazirem kako vera u Božija obećanja može uticati na mene do kraja mog života.
Na primer, ja stvari doživljavam veoma duboko. Ponekada sam toliko srećna da mislim da više nikada neću biti tužna. Drugi put sam tako tužna da mislim da više nikada neću biti srećna ... a ponekada ne osećam gotovo ništa.
Ali koliko god moja osećanja bila jaka i kolebljiva, Božija Reč je
- istinitija od svega što osećam
- istinitija od svega što doživim
- istinitija od bilo koje okolnosti sa kojom ću se ikada suočiti
- istinitija od bilo čega na svetu
Zašto? Jer nebo i zemlja će proći, ali Božija Reč neće. To znači da, bez obzira kako se osećam ili šta doživljavam, mogu da odlučim da zavisim od Reči Božije kao nepromenljive stvarnosti mog života.
Osvrćem se na to letnje veče i na taj domaći zadatak kao prekretnicu u mom životu. Od tada sam bezbroj puta, kada su okolnosti i osećanja izgledala stvarnije od samog života, odabrala da verujem da je Božija Reč istinitija od bilo čega drugog. Izabrala sam da hodam po veri.
Ponekad je taj izbor bio težak.
Šta je sa osećanjima?
Bila su vremena posle te letnje večeri kada nisam osećala Božiju ljubav. Mogla sam da odlučim da se zaustavim na tom osećaju, puštajući da me odvede u stanje samosažaljenja, ili sam mogla reći: " Gospode, ne osećam se voljeno. To je prava istina. Trenutno se tako osećam. Ali, Gospode, Tvoja Reč kaže da me voliš. U stvari, rekao si da me voliš večnom ljubavlju.12 Nikada ne prestaješ da me voliš. Tvoja ljubav prema meni je jedna od stvari koja stoji čak kad se sve ostalo oko mene ruši.13 Tvoja Reč kaže da nema pristrasnosti sa Tobom. To znači da ne voliš nikoga drugog na svetu više nego što voliš mene. Dakle, Gospode, zahvaljujem Ti što me voliš.14 Tvoja Reč je istinitija nego ono kako se osećam. “
Počela sam da shvatam da mi je ovakav odgovor na moja osećanja dalo slobodu da budem iskrena sa Bogom u vezi svojih emocija ali i da odlučim da verujem Božijoj Reči kada moja osećanja protivreče Njegovim obećanjima.
Ponekad sam se osećala uplašeno, usamljeno ili depresivno. Moje srce je bukvalno zabolelo od muke zbog životnih okolnosti, i u tim trenucima bila sam u najvećim iskušenjima da sumnjam u istinu Božije Reči. Ali umesto toga, odabrala sam svojom voljom da verujem Njegovoj Reči. Hiljadu puta su moje molitve započinjale: „Gospode, osećam se ... ali, Gospode, Tvoja Reč kaže ...“
I otkrila sam da On moje emocije dovodi u sklad sa Svojom Reči, u Njegovo vreme i na Njegov način.
Stvoreni smo kao emocionalna bića
Kad sam došla u iskušenje da osudim sebe zbog svojih osećanja, pomoglo mi je da se setim da nas je Bog stvorio na Svoju sliku i da je deo te slike i to da smo emocionalna bića. Osećanja nisu nešto loše. Čak je i Hrist imao osećanja. Nije „pokušao da ne oseća ništa." On nije skrivao Svoje emocije; umesto toga, ih je uneo u Svoj odnos sa Svojim Ocem. Bio je iskren, stvaran, istinit. U Getsemanskom vrtu noć pre Svog raspeća, Sveto pismo nam govori da je Isus bio „tužan“, „duboko ožalošćen“, „zabrinut“ i „u agoniji“15 Isus je izrazio kako se osećao i verovao je Ocu usred Njegovih osećanja.
I mi imamo neizmernu slobodu da budemo iskreni sa Gospodom o svojim osećanjima, da Mu iskreno kažemo gde smo i šta se dešava u našem životu.
Kako odgovaramo?
Biblija obećava da će, za sve nas koji istinski volimo Boga, sve što nam se dešava u životu uticati na naše oblikovanje u Hristovu sliku.16 Neki od nas su molili sličnu molitvu: " Gospode, molim se da me učiniš sličnijim Tebi i da me uskladiš sa Hristovim likom." Često ono što zaista želimo je da nam Bog da anesteziju kako bismo bili u nesvesti dok nam On vrši operaciju srca kako bi nas prilagodio Hristovom savršenom karakteru. Ne želimo da se probudimo dok se transformacija ne dovrši! Želimo rezultat, ali ne i bolan proces.
Ali Bog ne radi na taj način. Gospod je zabrinut zbog onoga kroz šta prolazimo, ali verujem da Ga više brine kako reagujemo na ono kroz šta prolazimo. Taj odgovor je stvar naše volje. On dozvoljava probe, iskušenja i životne pritiske da bismo imali prilike da odgovorimo poverenjem ili u svoja osećanja i životna iskustva ili u Njegovu Reč.
Učila sam da mi uđe u naviku da verujem Bogu na reč - i to je sada već postala moja navika! Ti i ja se možemo naviknuti da slušamo svoja osećanja, misli i okolnosti, puštajući ih da nas kontrolišu, ili možemo imati naviku da verujemo Bogu na reč uprkos našim osećanjima i životnim iskustvima. Moramo izabrati svojom voljom da verujemo da je Njegova Reč istinitija od naših osećanja.
Obavezala sam se za ceo život da svoje življenje gradim na Reči Božijoj i Bog to veoma poštuje. Pa ipak, bilo je trenutaka kada sam mogla lako nazadovati u tome, jer nisam mogla da verujem da je nešto stvarnije od onoga kroz šta sam prolazila - to su vremena kada su moja osećanja vrištala za 180 stepeni u suprotnom smeru od Božije Reči, ali iznova i iznova sam otkrivala da je Bog veran Svojoj Reči.
(1) Rimljanima 1:17 (2) 1. Jovanova 5:4 (3) Luka 7:7 (4) Luka 7:9 (5) Jevrejima 11:7 (6) Jevrejima 11:8 (7) Jevrejima 11:11 (8) Marko 4:40 (9) Matej 24:35 (10) 1. Petrova 1:25 (11) Izaija 40:8 (12) Jeremija 31:3 (13) 1. Korinćanima13 (14) Dela 10:34 (15) Matej 26:37-38; Marko 14:33; Luka 22:44 (16) Rimljanima 8:28-29
Ovaj članak je odlomak iz knjige Ney Bailey, "Vera nije osećanje". Autorsko pravo © 2002. Objavio WaterBrook Press. Korišteno uz dozvolu autora.
