Motivacioni razlozi za molitvu
Znam da je molitva važna. Svi pobožni ljudi koje sam ikada sreo svedoče o presudnom značaju molitve u njihovom životu. Dakle, razumem da bi trebalo da se molim, ali…
Želim biti iskren. Može se činiti da je naša motivacija za molitvu orijentisana na rezultate, samo da bismo dobili odgovore. Zato molitva može ličiti na listu namirnica za kupovinu: „Oče naš, koji si na nebesima… Daj, daj, daj! “ Ovo je svojevrsni način molitve „kupuj dok ne padneš s nogu“. Ali nekako to ne mogu da vidim kao glavni (i sigurno ne najzadovoljavajući) razlog za molitvu.
Tako sam počeo da proučavam kako se i zašto Isus molio. Otkrio sam pet vrlo motivacionih razloga za molitvu.
- Molitva izgrađuje moj odnos sa Isusom
- Molitva nam pomaže da savladamo iskušenja
- Molitva je presudna za utvrđivanje Božije volje
- Molitva ostvaruje Božije delo
- Molitva je oružje u duhovnoj borbi
Molitva izgrađuje moj odnos sa Isusom
Prvo, pozvan sam na molitvu jer je to ključno sredstvo za izgradnju mog odnosa punog ljubavi sa Isusom Hristom. Čujte me sada - ovo je važno. Hrišćanstvo prvenstveno nije pravilo. To je odnos.
Naravno, Hrist ima standarde, ali mi ne postajemo hrišćani jer primamo merila. Postajemo hrišćani jer primamo Hrista, koji nas voli, umro je za nas, svakodnevno živi u nama.
Ono što mi treba je da izgradim svoj odnos pun ljubavi sa Njim. Moram da naučim da Mu dopustim da me zagrli, da se brine za mene, da mi ukaže na moje potrebe (i na to kako ih ispunjava). Trebam da Ga slušam i očajnički moram da razgovaram s Njim.
U Efežanima 3:14-19 Pavle kaže: " Da biste mogli razumeti sa svima svetima šta je širina i dužina i dubina i visina, I poznati pretežniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Božijom." Reč "poznati" u ovom odeljku je ista reč koja se koristi za intimnu bliskost između muža i žene u seksualnom zagrljaju. Pavle se moli da vi i ja iskusimo takvu ljubav sa Hristom - ne seksualnu, već intimnu, duboku, blisku, nesputanu. Toliko je duboko da Pavle kasnije kaže da „prevazilazi znanje“.
Ovo možemo doživeti u molitvi. Kada „prionemo i postanemo iskreni“ pred Bogom, onda smo na Njegovom terenu na jedinstveni način. Retko kada Mu se približimo tako kao u molitvi. Kada se molimo, možemo zamoliti da iskusimo tu ljubav, da se u njoj okupamo, da naučimo kako da uzvratimo, da naučimo kako da pustimo da prodire u suve pukotine i napukline našeg života.
Mislim da je glavni razlog za dar molitve taj što naučimo da primimo, iskusimo i uzvratimo Njegovu ljubav u istinskom odnosu. Molitva je mesto na koje Bog može doći do nas (a mi mislimo da je molitva način da se dočepamo Njega!), da razgovara sa nama i služi nam. Zato se David moli u Psalmu 18:1, „Volim te, Gospode, snago moja.“
Molitva nam pomaže da savladamo iskušenja
Molitva je važan instrument za prevazilaženje greha i iskušenja. Možda nijedno iskustvo u Hristovom zemaljskom životu nije poučnije o molitvi nego u Luki 22:39-41. Luka prikazuje scenu. To je noć pred Isusovu smrt. Isus i Njegovi apostoli napustili su gornju sobu i krenuli krivudavom stazom koju su dobro poznavali, do Maslinske gore do Getsemana. Isus zna da su velika iskušenja uskoro pred Njima - Njegovo hapšenje, sudiće Mu, bičevaće Ga, rugaće Mu se, učenici će Ga se odreći, razapeće Ga na krst.
Svestan njihove potrebe za hrabrošću, obraća im se rečima:„Molite se da ne dođete u iskušenje “. Šta je mislio time? Jednostavno, da je njihov protuotrov za popuštanje iskušenjima, koja će uskoro biti izazvana strahom, obeshrabrenjem i užasom, bila molitva. Molitva bi ojačala njihovu treperavu veru i hrabrost. Kako je On to mogao znati? Jer se i sam suočavao sa Sopstvenom tamom. U narednih nekoliko sati nazirale su se uvrede, mučna premlaćivanja, zakucavanje za krst. Iznad toga, On bi snosio sve grehe čovečanstva, uključujući grehe svih zlostavljača dece i masovnih ubica poput Adolfa Hitlera svih vekova. Možete li zamisliti užas koji Ga je sigurno stegao kao neki obruč oko vrata? Naivni smo ako mislimo da Isusovoj ljudskosti nije palo na pamet da prekine Svoju misiju i traži neki drugi način.
I šta je uradio? Dao je primer tačno onoga što je govorio Svojim učenicima: molio se da bi mogao da pobedi iskušenje. Luka nam kaže da su Njegove molitve bile tako iskrene, Njegove borbe tako intenzivne, da je Njegov znoj bio krvav, dok je unapred zamišljao tok događaja koji će se sutra dogoditi. Svoje molitve je započinjao sa: " Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! ..." Na kraju tog časa, ustao je iz molitve i doneo odluku sa Svojim Ocem: " Ali ne moja volja nego Tvoja da bude." Molitva je bila sredstvo za Njegovu pobedu. Vratio se Svojim ljudima i našao ih kako… spavaju! Ponovo im je rekao da se mole. Umesto toga, oni su sledili moto studenata: „Kada se kolebaš; ti prespavaj jednu noć! “ Suočio se sa njihovim umorom i mrzovoljom da ostanu budni, te im je po treći put rekao (stih 46):„ Molite se Bogu da ne padnete u napast “.
Primetite da je On to zapovedio na početku ovog pasusa, zatim je to demonstrirao u glavnom delu pasusa i ponovio ga na kraju pasusa. Čim se suočite sa iskušenjem, MOLITE SE! Molitva će vas odvesti do mesta pobede. Ali umesto toga, mi se obično molimo tek nakon što smo neuspešno probali sami da rešimo. Kako bi bilo kada bi molitvu videli kao prvu opciju da bi nam Bog mogao dati hrabrost i snagu pre naših iskušenja? Ako bismo se više molili, onda bismo bili manje neuspešni u svojim pokušajima!
Molitva je presudna za utvrđivanje Božije volje
Molimo se jer je molitva presudna u utvrđivanju Božije volje. „E,sada si nešto rekao“, kažete. Evo nečeg što biste mogli čuti od hrišćana: „Molim se za svoje izbore, a kada imam„ mir “oko jedne od opcija, onda činim po njoj.“ Ipak, koliko je to ispravno iz ugla Božije Reči. Molitva je svakako od vitalnog značaja za određivanje Njegove volje, ali ne zato što nam ona daje mir. Da vam pokažem koliko je takvo razmišljanje pogrešno.
Jednom sam pitao grupu hrišćana: „Koliko vas je ikada delilo svoju veru, svedočeći drugoj osobi o Isusu? I, koliko vas je neposredno pre nego što ste podelili svoju veru, što je gotovo sigurno bila Božija volja, osetili onaj topli, smireni osećaj „mira?“ Podignite ruke. Hmmm. Nema ruku! Niste li naprotiv bili nervozni? Možda su vam se dlanovi oznojali ili glava. Niste imali onaj sjajni osećaj mira, ali ste svejedno to učinili jer je to bila Božija volja, zar ne? " Božija stvarna volja često je proizvodila zastrašujuća osećanja, a ne nejasno topla. Ali čekajte. Kako onda molitva pomaže da se utvrdi Njegova volja? Isus nam ponovo jasno pokazuje u Lukinom evanđelju. Pročitajte Luku 6:12-16. Ovde se On čitavu noć moli da odabere između stotinu onih koji su Ga sledili, posebnu grupu učenika koje danas znamo kao apostole.
Kako je pomogla molitva? Tako kako je to John Wesley dobro opisao: „Smatram da je glavna svrha molitve u traženju Božije volje da molitva moju volju dovede u nepristrasno stanje. Kada moja volja postane neutralna u vezi sa temom molitve, onda mi Bog navodi razloge zašto bih trebao ili ne ići nekim putem. “
Zato je glavna svrha molitve da naša volja postane neutralna! Svrha nije da nam pruži eterski osećaj udobnosti. Dakle, molimo se Bogu za Njegovu volju u nekom području, znajući da se verovatno već naginjemo u određenom pravcu. Prvo Ga molimo da pomogne našoj volji da se vrati u centar - to jest u spremnost da se učini sve što je Njegova volja. Jednom kada stignemo tamo (a to može potrajati i neko vreme), On nam kroz naš um pokazuje zašto je jedna alternativa bolja od druge, te stoga i Njegova volja za nas.
Ovo je nagađanje, ali Isus je sigurno dugo razgovarao sa Ocem u vezi sa pojedincima i sa tim koga da odabere za Svoje najbliže sledbenike. Isus je celu noć razgovarao sa Ocem o ovome. Možda je imao neke kojima je davao prioritet da budu Njegovi sledbenici. Verovatno je imao spisak - makar mentalni. Možda je Petar već bio na njemu, ali Andrej nije. Toma sigurno ne bi bio na mojoj listi, a ni Simon Revnitelj. Možda oni nisu bili na vrhu ni Isusovog spiska. Ipak, kroz delo Njegovog Oca i Njegove sopstvene prirode u zastupanju, Isusu su postali jasni razlozi zbog kojih treba ovu trojicu pridružiti onoj devetorici.
Naše traženje Božije volje može biti isto. Molimo se da se naša volja (a ne naše emocije) prepusti Božanskom „bilo kako“. Tada 2.Timotejeva 1:7 oživljava: „ Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote. “. Dok provodimo vreme sa Bogom u molitvi, On će nas voditi prema idejama, mislima, razlozima, Pismu, koji će nam otkriti Njegovu volju. Moglo bi proći više dana, nedelja a ponekada više meseci ... ali da bismo znali Božiju volju, potreban je razgovor s Njim o tome.
Molitva ostvaruje Božije delo
Ovde je glavni akcelerator moje motivacije za molitvu, a ona potiče iz jedne od najneverovatnijih izjava koje je Isus ikada dao. Nalazi se u Jovanu 14:12-14. Bilo bi dobro da tamo otvorite svoju Bibliju jer je morate videti da biste poverovali.
Noć je, Poslednja večera, Juda je otišao da izda Isusa. Njegov odlazak omogućava Hristu da prenese neka od najuzvišenijih Svojih zemaljskih učenja preostalim vernima. U tom kontekstu, On govori o Svom božanstvu, jedinstvu sa Ocem i o Božijim delima u svetu. Iznenada, On daje ovu izjavu: „ Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom; “.
Pogledajte tu izjavu. Uživajte u njoj i cenite je. Proučite je. „On će učiniti.“ Isus nije rekao: „Oni će učiniti“. Nije rekao, „velika organizacija gde su svi udruženi će učiniti“. Koristio je zamenicu jednine koja znači jedna osoba. „Upravo ona dela koja radim a i veća od njih“ je Njegova izjava.
Kakva dela je naš Gospod radio na zemlji? O, samo nekoliko: očistio je gubavce od gube, izlečio bolesne, proglasio oslobađanje zarobljenih, poučio desetine hiljada, doveo hiljade do spasenja, vaskrsao mrtve, izlečio slepe od rođenja. Prosto kao pasulj! Ipak, jasna činjenica Isusove izjave je, da je jedina kvalifikovana osoba za vršenje takvih dela „[onaj] koji veruje u MENE“. Kako?
Stihovi 13 i 14 direktno se odnose na stih 12. " I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu." I, pošto je znao da neće odmah dobiti odgovor (kao ni mi), On to ponavlja: " I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti."
Molitva je način na koji se dese Njegova veća dela! Većina nas neće biti evanđelisti širom sveta, a možda neki i hoće. Većina nas neće biti nadarena za isceljenje, iako neki jesu. Većina nas neće biti sjajni propovednici i učitelji, mada neki jesu. Ali svako od nas može kleknuti i moliti se. Možemo se moliti, vapeći Isusu da dodirne izgubljenu masu ljudi na zemlji i da ih zgrabi iz večnog mraka i premesti u večni život. Molitvom možemo učestvovati u Hristovoj isceliteljskoj moći koja se širi kroz medicinu i čuda širom zemlje. Svako od nas se može moliti, tražeći od Isusa da zaustavi sile moralnog propadanja koja preti da zahvati dubinu ljudskog duha. Svako od nas može to da učini kroz svoje molitve!
Danas, ako hoću, mogu da provedem 15 minuta za ljude, za njihovo dobro donoseći ih Bogu u molitvi . Mogu da provedem 20 minuta dodirujući tvrdokorne muslimanske umove mula Saudijske Arabije ili asketskih budističkih monaha Nepala kroz molitvu. Danas se mogu suprotstaviti pornografiji i silovanjima, incestima i zlostavljanju dece u dalekim gradovima moje zemlje ili neke druge. Jer, kad razgovaram s Bogom u svojoj dnevnoj sobi, kancelariji ili crkvi, On je isti Bog koji poseže za porodicama, Nepalom, Arabijom, Kremljem, domovima. Učestvujem s Njim, ne samo dok se trudim i delujem u svom okruženju, već i širom sveta kada se molim da se izvrše Njegova dela bilo gde u svetu. Nije važno kakvu vrstu dara, talenta ili ličnosti imam; samo je važno što izdvajam ovo vreme da sarađujem s Njim u svojim molitvama. To je sve što je bitno i za vas. Možda bismo i mogli dobiti odgovor pre nego što prođe mnogo vremena. Isus je rekao, „... i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom; “. Sve što Ocu donosi slavu, Isus je rekao, „zamolite Me ... učiniću to.“
Molitva je oružje u duhovnoj borbi
Molitva je glavno oružje u borbi u duhovnom ratu. Efešanima 6:10-20 nas podseća da naposletku naša borba nije protiv ljudi, već protiv moćnih duhovnih bića i sila. Ovde je slika rata. Hrišćanski život nije igralište, nego bojno polje.
Pavle, iskusni vojnik u ovoj borbi, naređuje nam da budemo na odgovarajući način pripremljeni za našu borbu. Po modelu rimskog vojnika obukli smo kacigu spasenja i oklop pravednosti, bedra opasali istinom, na noge obukli pripremu za evanđelje, uzeli štit vere i mač Duha (Reč Božiju).
Čini se da sada imamo kompletan set pancira i naoružanja. I da sam ja pisao ovaj odlomak, rekao bih: „A sad, izađite tamo i vodite bitku!“ Ali zanimljivo je da Pavle to ne kaže. U stvari, on čeka sve do osamnaestog stiha kada dolazi do teške artiljerije ovog Božijeg arsenala ... uporna molitva. Obratite pažnju na to šta on kaže: „ I svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu duhom bez prestanka, i uz to stražite sa svakim trpljenjem i molitvom… “
U dva stiha nam je pet puta naređeno da se molimo. Da li mislite da Pavle (i Bog) proba da nam nešto istakne kao poentu? Da, pokušava da nam privuče pažnju na snagu molitve da se poraze Sotona i njegove taktike. Paralelni tekst je 2.Korinćanima 10:3-4: " Jer ako i živimo po telu, ne borimo se po telu. Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli."
Oružje molitva omekšava Sotoninu tvrđavu. To je top koji ruši zidine u ruševine kako bi trupe mogle da prođu. Prečesto se evanđelje kreće previše polako jer je zanemaren proces rušenja kroz molitvu. Međutim, kada se praktikuje, molitva „daje vetar u leđa“ Hristovim vojnicima.
Na primer, pre nekoliko godina, na prestižnom američkom univerzitetu, jedan moćni upravitelj je blokirao zapošljavanje novih stalno zaposlenih hrišćanskih radnika na fakultetu zbog sopstvenog neverovanja u evanđelje. Hrišćanski studenti na fakultetu su prvo pribegli molitvi. Pošto su osećali da niko nema pravo da spreči studente da čuju za Hrista, molili su se da Bog ili promeni srce ovog čoveka ili da ga ukloni sa položaja. Istrajno su se molili šest meseci.
Odjednom je, bez „očiglednog“ razloga, taj upravitelj premešten na drugo mesto i imenovan je zamenik. Među prvim pitanjima koje je zamenik postavio bilo je sledeće: „Zašto na fakultetu nema više hrišćanskih radnika?“ Onda su došli novi hrišćanski radnici i evanđelje je procvetalo. Molitva je ključna za vođenje ove duhovne bitke.
Preštampano uz dozvolu Dan Hayes-a
