Kako nas Bog menja
S vremena na vreme, svako od nas vidi oblasti života s kojima se bori; područja za koja bismo želeli da mogu biti drugačija. Mogli bi nas obeshrabriti moralni propusti ili navike. Kako Bog želi da pristupimo tim oblastima? Postoji li način da se pronađu sloboda i stvarne promene? Da. Ono što sam razumela u vezi sa Božijom blagodaću stvorilo je snažnu razliku u mom životu. Verujem da to može doneti velike promene i u vašem.
Kada čujete reč milost, šta vam pada na pamet? Mislim da je najbolja definicija koju sam našla ona koju je dao Joseph Cooke: " Milost nije ništa više niti manje od lica ljubavi kojeg nosi kada naiđe na nesavršenost, slabost, neuspeh, greh. “1
Šta je milost?
To je ono svojstvo u Božijem srcu koje Ga dovodi do toga da se ne ponaša s nama prema našim gresima ili da nam ne uzvraća prema našim nepravdama. To je Božija vernost, čak i kada smo mi neverni. U stvari, to je ono što ljubav uvek mora biti kad se sretne sa nečim neljubaznim, slabim, neadekvatnim, koje zaslužuje prezir i ništa dobro. Bog je spreman da odgovori na potrebe bez upućivanja na zasluge. To je nezaslužena naklonost.
Božija blagodat izliva ljubav, dobrotu, naklonost prema svima koji će Mu verovati. Ne morate to da zaradite. Jednostavno morate biti u odnosu sa Njim da biste primili Njegovu milost.
Božija milost nam je najpotrebnija kada postanemo svesni aspekata svog života za koje znamo da su pogrešni - kao što su: loše odluke ili navike, ponašanje kojeg se stidimo, područja koja želimo da Bog promeni i gde se možemo plašiti Njegove osude. Ako smo primili Hrista u svoja srca, proglašeni smo Njegovima, oproštenima i sada smo pod Njegovom blagodaću. Njegova milost je ta koja nas oslobađa i menja. Zbog toga je toliko važno znati šta Sveto pismo kaže o Božijoj blagodati.
Svi smo svesni da u sebi imamo dobar i loš deo. Imamo deo koji želimo da svet vidi - kada se po nama ponašamo najbolje. Ali imamo i deo koji bismo najradije sakrili - stvari kojih se sramotimo.
Živimo u svetu koji propagira samousavršavanje. Dosta vremena i energije trošimo analizirajući sebe i pokušavajući da smislimo kako loši deo nas učiniti boljim. Idemo u kupovinu ili u teretanu usmeravajući vreme, energiju i novac na poboljšanje onoga što smatramo našim lošim delom. A deo koji ne možemo da poboljšamo ili još nismo poboljšali, skloni smo da skrivamo.
Skrivanje u sramoti
Da li ste ikada bili u situaciji da nekoga upoznate i duboko u sebi kažete: " Nadam se da ovo neće saznati o meni? " Ili možda kažete svom najboljem prijatelju: "Molim te nemoj nikome reći za ovo u vezi mene." Kada uđemo u naš odnos s Bogom, možemo pomisliti da je On takav kakvi smo i mi. Mislimo da trebamo skrivati od Njega naše loše strane. Međutim, ako pokušamo da sakrijemo neprihvatljive delove naše ličnosti, možemo izgubiti kontakt sa svojim stvarnim ja i možemo izgubiti kontakt sa Bogom.
Bog nije takav. Njegovi putevi nisu naši. Nije takav da prihvata naš dobar deo a odbacuje naš loši deo. On nas doživljava kao celovitu ličnost. Ne doživljava nas kao podeljenu ličnost. Bog kaže: " Ne pokušavajte da poboljšate svoj loši deo. Nemoguće je da to uradite sami. Bez obzira koliko ga poboljšavate, nikad neće biti dovoljno dobar, jer sam Ja savršen. Dajte mi svoj dobar i loš deo i dozvolite mi da vas Ja učinim celim “.
Kako možemo iskusiti Božiju milost?
Teško je razumeti milost bez razumevanja zakona. Vidimo Božiji savršeni zakon, Njegove zapovesti, kako želi da živimo... iskreno, onda često uvidimo da nismo dovoljno dobri. Šta radimo sa zakonom, sa Božjim zapovestima? Zakon je za nas kao ogledalo. Kada se pogledate u ogledalo, na licu ćete videti veliku mrlju prljavštine za koju niste znali da je tamo. Ogledalom se ne možete osloboditi prljavštine, ali vam je zaista drago što ste se pogledali u njega pre nego što ste izašli iz kuće. Na isti način, Božiji zakon otkriva naše nedostatke, naše grehe i zahvalni smo što ih vidimo, tako da možemo da ih prinesemo Bogu a On može da se obračuna sa njima Svojom blagodaću. Poslanica Galaćanima 3:24 kaže: " Tako nam zakon bi čuvar do Hrista, da se verom opravdamo." Kada dođemo Hristu, mi znamo da nam je neophodan Spasitelj. Činjenica je da će nam do kraja života stalno biti potreban Spasitelj.
Jevrejima 4:13-16 kaže: " I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo. Imajući, dakle, velikog Poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja. Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha. Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć."
Uđite u istini i poniznosti
Milost možemo iskusiti kada dođemo prestolu blagodati, u istini i poniznosti. Suprotno od dolaska u istini je kada pokušavamo da sakrijemo i ne dolazimo na svetlo.
Biću iskrena i podeliću sa vama oblast svog života koju sam trebala da donesem Gospodu, Njegovom prestolu blagodati. Sve u vezi hrane mi je predstavljalo poteškoću tokom većeg dela mog života. Ne sećam da sam bila punačka kao dete, ali se sećam kako su se moji prijatelji iz srednje škole (koji su imali manje kilograma od mene) žalili kako su debeli. I pomislila sam: „Ako oni misle da su debeli, a ja imam više kilograma od njih, onda mora da sam stvarno debela!“ Mislim da sam u to vreme imala oko 118 kg. Sećam se da mi je od tada hrana postala problem u životu. Razmišljala bih o tome šta ne bih smela da jedem, a to me je teralo da sve više jedem upravo tu hranu.
Moja majka bi govorila stvari poput: „Mislim da bi bolje izgledala u odeći ako to ne bi jela. Zašto ne pokušaš da smršaš? “ Odvela me je čak i kod lekara specijaliste za gojazne.
Kada sam otišala na koledž, znala sam da ne bih smela da jedem određene stvari, ali bi ih ipak uzela i potajno pojela. Skrivala sam čokoladice u svojoj fioci. Jednom sam ispod kreveta imala kolač od jednog kilograma. A ako bi mi neko rekao da nešto ne bi trebala da jedem, ja bih onda baš uz inat poželela 10 puta više da pojedem od tog nečega. Bila su dva mesta za prodaju hamburgera u blizini fakulteta. Sećam se da sam odlazila u jedan i naručila čizburger, pomfrit i kolu i to pojela. Tada bih sela u auto i otišla do drugo mesta za hamburgere i naručila još jedan čizburger, pomfrit i šejk. Bilo mi je previše neprijatno da dobijem toliko hrane na jednom mestu, pa bih je ovako uzimala na dva različita mesta. Ali ako bih imala samo malo vremena, onda bih otišala na jedno mesto i rekla: „Da vidimo. Želim čizburger, pomfrit i kolu. “ I onda bih dodala: „Šta li je on želeo naručiti? O da, hteo je hamburger, kolu i pomfrit. " Ponašala bih se kao da naručujem za dvoje. Onda bih izašala, sakrila se i sve pojela. Da, lagala sam.
Sloboda od skrivanja
Kada sam došla Hristu, On me je prihvatio takvu kakva jesam i tokom godina je došlo do određene mere postepenog izlečenja u vezi jela. Do tada sam bila kompulzivna izjelica a onda mi je Gospod tokom godina oduzeo najveći deo mojih prisila.
Ali povremeno ću imati borbe, posebno sa svojim mislima. Na primer, znala sam da ću govoriti na velikoj konferenciji za samce u Keystone -u u Koloradu i pomislila sam: " Moram da smršam dok stignem do Keystone -a. “ Želela sam, ali nikako se nisam mogla nakaniti da krenem sa dijetom. Pa sam mislila: " Važi, počinjem sledećeg ponedeljka.” Pošto se vreme konferencije približavalo, jako sam pokušavala smršati oko 10 kg, ali što sam više pokušavala, manje sam uspevala. Poverila sam se svojoj dragoj prijateljici: " Znaš Kay, stvarno sam obeshrabrena zbog svoje težine. Jednostavno mi ne ide. Volela bih da izgubim oko 10 kilograma pre nego što odem u Keystone. “Rekla sam joj koliko sam smršala, a ona me je pogledala i rekla: "Ney, da li misliš da će te više voleti na toj konferenciji ako budeš imala manje kilograma? “ Sa knedlom u grlu sam rekla: " Znaš šta Kay, mislim da u meni postoji deo koji zaista to i misli. “ A ona me je pogledala i rekla: "Ney, volim te takvu kakva jesi. Ne zanima me koliko si teška. " Počela sam da plačem. Moja prijateljica Kay mi je pokazala milost dok sam se ponižavala i govorila joj istinu. I znate šta? Pronašla sam novu unutrašnju motivaciju i uspela sam izgubiti nešto manje od 10kg.
Šta zakon nije uspeo uraditi, milost je uradila. U Jevrejima 13:9 se kaže: " jer je dobro blagodaću utvrđivati srca, a ne jelima, od kojih ne imaše koristi oni koji življaše u njima." Bog će učiniti isto za nas, ako Mu dođemo iskreno.
Pogledajmo Luku 18:9-14, gde je Isus ispričao jednu parabolu: " A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza priču ovu: Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam. A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome. Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje podignuće se."
Doći iskreno i sa verom
Ako odbijemo da se ponizimo i primimo Njegovu blagodat, onda nema odnosa. Dok dolazimo do Gospoda da Mu kažemo kako zaostajemo u tim oblastima, On će nas u toj potrebi dočekati Svojom blagodaću. Bog ne zahteva da se promenimo. Umesto toga, traži od nas da Mu priđemo iskreno i sa verom i da na Njega položimo sve svoje brige. (1. Petrova 5: 5-7)
Najzdraviji ljudi su ljudi koji su svesni gde zaostaju i umesto da nalaze izgovore da bi sebe opravdali, sposobni su da kažu: „Gospode, budi milostiv meni, grešniku.“
Fariseji su se trudili da budu sveti, da drže zakon, ali im je motivacija bila da impresioniraju druge. Isus ih je nazivao „okrečenim grobnicama“. Spolja su se činili finima, ali izunutra su bili mrtvi i srce im je bilo gorko prema Isusu. Na primer, otišli su do krajnjih granica da sprovedu zakon „da ne rade subotom“. Kada je Isus iz saosećanja izlečio nekoga u subotu, kritikovali su Ga zbog toga.
Ponekada nam je lakše da imamo odnos sa zakonom, nego da imamo odnos sa Gospodom. I Sotona bi mnogo više voleo da se usredsredimo na zakon (Božije zapovesti), nego da se usredsredimo na Gospoda.
Ako želimo da iskusimo Božiju milost, onda moramo doći u istini i poniznosti. Jakov 4:6 kaže: " Gospod suproti se ponositima, a poniženima daje blagodat."
Pre nekoliko godina, na kraju seminara mi je prišla jedna mlada žena. Lice joj je bilo prekriveno tamom i videlo se da je veoma opterećena i da je muči osećaj osude. Kad smo počeli da razgovaramo, shvatila sam da je Hrist bio u njenom životu, ali da je ona imala neku životnu naviku zbog koje se veoma sramila. Pokušavala je i pokušavala da je se reši, ali bez uspeha. Nije mogla da prestane da je radi, uprkos svim svojim zavetima i trudu. Kada se ovo dogodilo, osećala se užasno i osuđeno. Objasnila sam joj da Sotona voli da grešimo i voli da nas udara po glavi osudom. Pitala sam je da li je ikad donela Gospodu taj problem. Njen odgovor je bio: ne. Toliko ga se stidela da ga nikada nije donela Gospodu.
Rekala sam joj: „Sledeći put kada se ovo dogodi, umesto da ostaneš izolovana i sa osećajem osude, želim da se sa ovim svojim grehom podsetiš na Božiju ljubav.“ Predložila sam joj da sledeći put kad bude u toj navici, neka je iznese na svetlo, govoreći nešto poput ovoga: „Gospode, hvala Ti što pripadam Tebi i zahvaljujem Ti što me voliš. Gospode, krv Isusa Hrista me čisti od svakog greha. Gospode, priznajem svoj greh, ali ne mogu drugačije ako me ne osposobiš. Gospode, stavljam svoju volju i moje Ja na Tebe i Tvoje Reči. Hoćeš li molim Te učiniti u meni i kroz mene po Svom Duhu ono što ja ne mogu učiniti za sebe? “
Molila sam se sa njom i zajedno smo zahvalili Bogu na Njegovoj milosti i miru. Bilo mi je vrlo očigledno da je želela da se okrene i pokaje za ovaj greh, što je i učinila. Nekoliko meseci kasnije dobila sam poruku od nje jer sam je zamolila da mi napiše kako bi me obavestila kako je. U svom pismu je rekla da je učinila ono što sam joj rekla i dodala je: „Ney, zapanjena sam kako se u ovih nekoliko meseci sve što me mučilo smanjilo, u poređenju sa onim što je bilo pre. ” Bila je u zagrljaju greha, ali je bila izvan milosti. Kada se ponizila pred Gospodom i preda mnom i iznela svoj greh na svetlost Božije blagodati, On ju je tamo susreo.
Verujte da bi primili
Jevrejima 4:13 kaže: " I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo." A Rimljanima 5:20: " A zakon dođe uz to da se umnoži greh; jer gde se umnoži greh onde se još većma umnoži blagodat," BožIja milost jeste tu, ali moramo da verujemo u nju da bismo je primili. Moramo držati Boga za Njegovu Reč da je Njegova blagodat tu, da bismo je mogli primiti. Jednom je neko rekao da postoji samo jedan neizbežan uslov koji mora biti ispunjen ako se želi da milost promeni čoveka, a to je da se mora verovati u nju. Moramo odgovoriti Bogu odgovorom poverenjem. I On će delovati.
Ako mogu da znam da je Bog apsolutno pouzdan, ako mogu da znam da je Njegova ljubav apsolutno stvarna, da je Njegova dobrota krajnje iskrena, da Njegova briga za mene zaista znači bogat život, onda će On učiniti ono što je u Njegovoj prirodi da čini. Zahvatiće me u mojoj dubini u kojoj prebivam. Njegova milost me može transformisati. Može da dotakne najdublje motivacione nagone mog srca i može da me učini novom osobom. I to je upravo ona stvar koju je Bog spreman učiniti za nas. On kaže: "daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod." (Jevrejima 8:10) Bog će u našem životu učiniti Svojom blagodaću ono što spoljni zakon nikada ne bi mogao učiniti.
2. Korinćanima 3:18 kaže: " Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha." Transformacija je proces. Kada imamo poverenja u Boga i držimo Ga za Njegovu Reč, onda će On biti slobodan da preobrazi naša srca i umove. Ali treba shvatiti da se ova promena ne dešava odjednom. To je proces.
Lewis Sperry Chaffer je napisao veoma obimnu knjigu o milosti i tamo kaže: " Neverovatno svedočanstvo Reči Božije je da su svi aspekti spasenja, svaki blagoslov božanske blagodati, u vremenu i večnosti, uslovljeni samo onim u šta se veruje “.
Bog nas menja kroz Svoju milost
Kako onda doživljavamo Božiju blagodat? Dolazimo do Gospoda u svojoj slabosti, nesposobnosti, grehu i neuspehu. Odlučujemo da verujemo u Njegovu ljubav i sposobnost da nas promeni, dok počivamo u Njegovoj blagodati. Rezultat je da rastemo.
2.Petrova 3:18 kaže: " Nego napredujte u blagodati i u poznanju Gospoda našeg i spasa Isusa Hrista. "
U priči o izgubljenom sinu iz Luke 15, izgubljeni sin je napustio kuću, rasipao očevo bogatstvo, da bi konačno shvatio svoju potrebu i očevu moguću dobrotu. (stih 17) " Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi! Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi. I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika." Ponizio se, ustao je i otišao prema ocu. Bio je iskren kada se vratio ocu. Ali znate šta? Starijem bratu se to nije ni malo svidelo. Stariji brat koji je grdio oca zbog pružanja milosti mla]em bratu predstavlja legalizam. Jer ono što je taj stariji brat govorio je zapravo značilo, ako neko ne drži zakone onda ne zaslužuje milost. Ali otac je i dalje voleo tog rasipnog sina bez obzira na to šta je uradio.
Odnos sa Bogom je moćniji od zakona. Sotona bi radije da nas vidi vezane za zakon u legalizmu, jer bi onda sve vreme živeli sa osećajem krivice i osude. Ali Gospod kaže u Rimljanima 8:1: " Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu." Pod milošću imamo više od sopstvenih resursa. Imamo Božiji Duh Sveti koji nam omogućava da izvršimo Njegovu volju. Život ispunjen Duhom iz trenutka u trenutak ostvaruje Njegovu blagodat. Život ispunjen Duhom je priznavanje da kada padne, ja se stalno vraćam Bogu. Rast je kada preuzmemo ličnu odgovornost za svoj greh i tražimo od Boga da nas promeni.
Na krstu je Isus umro za naš greh, za našu zlobu. Mi smo bili krivi i On je platio krivicu. Kada priznamo svoje grehe, mi se zapravo pobrinemo za ono šta nije u redu a za šta je na krstu već plaćeno. Biti Božiji čovek ili žena je pitanje poniznosti i iskrenosti prema svom grehu i prihvatanja Njegove blagodati i rasta.
John Powell je rekao: " Mislimo da se moramo promeniti, rasti i biti dobri da bismo bili voljeni. Ali radije smo voljeni i primamo Njegovu blagodat da bismo se mogli menjati, rasti i biti dobri. “
Jedino ograničenje isceljenja u našem životu je stepen do kog se ne otkrivamo. Da bismo rasli moramo se držati posvećenosti onome što je istina. Božija milost nam daje slobodu da se suočimo sa Bogom i sa istinom o nama u svetlu Božije Reči. Znajući da nas On u potpunosti voli i prihvata, poziva nas da Mu dođemo sa svime kako bi nam mogao pomoći da iskusimo slobodu (Jovan 8:32) i obilniji život (Jovan 10:10).
Nema više osude
Sećam se mlade žene koja mi je došla po savet. Po njenom opisu, stomak joj je bio vezan u čvor, preplavio ju je ose'aj krivice i nije mogla spavati. Bila je puna osude i neverovatnog osećaja straha i poniženja. Razlog zbog kojeg se tako osećala bio je taj što je bila umešana u nemoral. Znala je da je Božija reč govorila da ne sme biti umešana na taj način. Bila je uhvaćena u mrežu i plašila se da to ikome kaže, jer se bojala odbacivanja. Spuštene glave mi je ispričla celu priču. Ništa nije izostavila jer joj je bila potrebna pomoć. Zaista se kajala zbog svog greha. Pokajala se. U mom prisustvu priznala je Gospodu svoj greh i dobila je Njegov oproštaj i Njegovu blagodat. Kasnije mi je rekla da je, kada mi je došla, bila u unutrašnjem emocionalnom zatvoru. A ono što je pronašla kada je došla, umesto odbijanja, bili su ljubav i prihvatanje.
Nekoliko meseci kasnije sam dobila njeno pismo. Pisala je: „Otpali su mi lanci, vrata tamnice su se otvorila, sto kila tereta mi je spalo sa srca. Imam osećaj slobode i svežine. Kada sam bila u vašem prisustvu, nisam ništa uradila. To ste vi učinili. To ste bili vi. Pokazali ste mi Njegovu ljubav, prihvatanje i oproštaj." Tada sam je zamolila da mi jedno vreme polaže račune o sebi da bih joj mogla dalje pomagati. Kasnije mi je rekla da ovu odgovornost nikada nije osećala kao teret, jer je znala da je bila odgovorna osobi koja joj je pružila milost. Nastavila je da traži dodatnu pomoć i bolje je shvatila svoje potrebe. Rekla je da joj je milost postala više od teologije pošto ju je iskusila.
Zakon koji je dobar, svet i savršen otkrio je njen greh kao ogledalo. Ponizila se. Priznala je. Rekla je istinu sebi, meni, Gospodu. I tek je u dolasku Bogu primila blagodat za nju u vreme potrebe. Iznošenje njenog greha na svetlost i Gospodu u poniznosti i istini omogućilo joj je da primi Njegovu milost i oslobodilo ju je da raste.
Zamislite svoje područje ili područja u kojima se osećate osuđenima ili se bojite odbacivanja... gde se ne osećate savršenima. Moramo da Mu priđemo u poniznosti i istini tamo gde ne ispunjavamo Božiji zakon. Nema potrebe da se krijete. Ne treba lagati. Nema potrebe da se osuđuje.
" Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu. Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti. Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu, Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po duhu;" (Rimljanima 8:1-4)
" jer se Bog ponositima suproti, a poniženima daje blagodat. Ponizite se, dakle, pod silnu ruku Božiju, da vas povisi kad dođe vreme. Sve svoje brige bacite na Nj jer se on brine za vas." (1.Petrova 5:5-7)
"Ako je Bog s nama, ko će na nas? Koji, dakle, svog sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje? Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda? Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas? Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije?... Jer znam jamačno da ni smrt, ni život,... ni druga kakva tvar ne može nas rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem." (Rimljanima 8:31-39)
(1) Besplatno za uzimanje - sila milosti koja menja život, Joseph R. Cooke (van štampe)
Uzeto uz dozvolu iz knjige Ney Bailey, Vera nije osećanje.
Dodatno čitanje: Promene koje leče, dr Henri Cloud. Zondervan
