Poznavati Isusa
Pogledajte Isusovo učenje o Svom identitetu i ono što je rekao o Sebi …
Ako ste svoj život posvetili Hristu, imate odnos sa Njim. To je sjajan početak! Razvijanje te veze podrazumeva Njegovo bolje upoznavanje.
Najbolji način za učenje o Isusu je čitanje Njegovih tvrdnji u Evanđeljima koje se tiču Njegovog identiteta. Evanđelja su prve četiri knjige u Novom zavetu i govore „dobru vest“ (to znači reč evanđelje) Isusa Hrista. Napisani su u prvom veku nove ere, a zasnovana su na izveštajima očevidaca o Isusovom životu.
Isus se rodio oko 4 ili 5 godine p.n.e. (Naši kalendari su malo zaostali.) Izraelski narod je bio pod okupacijom rimske vlasti i Jevreji su se borili da održe nacionalni identitet. Svaki verni Jevrejin je imao žarku nadu da će se jednoga dana pojaviti Mesija i spasiti naciju svrgavanjem rimske vladavine. Mesija je jevrejska reč koja znači „pomazanik“.
Većina izveštaja iz Evanđelja opisuje tri godine koje je Isus proveo služeći oko Galilejskog mora na severu Izraela. Ona nam govore o životu i učenjima ove jedinstvene osobe. Evanđelja objašnjavaju da je Isus pokazao Svoje božanske moći lečeći bolesne, slepe i hrome; vaskrsavanjem mrtvih; hodanjem po vodi i smirivanjem oluje na moru. Isusovim učenjima su nedostajali strogi legalizam i ona vrsta pobožnost koje su toliko bile karakteristične tadašnjem judaizmu. Postao je izuzetno popularan među masama u Galileji.
Tokom Svoje službe, Isus je neprestano upućivao ljude na Sebe. Masa je želela političkog oslobodioca. Verska ustanova je želela da se prepoznaju njihovi položaji moći i pobožnosti. Isus nije išao na ruku nijednoj od tih grupa.
Ispitajmo četiri slučaja u Evanđelju po Jovanu da bismo utvrdili šta je Isus tvrdio o Sebi.
Jovan 5: Isusovo naučavanje da je Bog Njegov Otac
U Evanđelju po Jovanu, petom poglavlju, jevrejske verske vođe su oslovile Isusa zbog izlečenja invalida u subotu (jevrejski „Dan odmora“). Oni su smatrali da je svako ulaganje napora tog dana kršenje Božije zapovesti da se tog dana ne radi ništa. Oni su tokom vekova pedantno složili sve zakone i pravila onoga što je dozvoljeno i kada a šta ne, a Isusovo delo je prkosilo njihovim strogim pravilima.
Isus je branio Svoje delovanje isceljenja u subotu objašnjavajući da Bog, kao svedržitelj univerzuma, nikada ne miruje, već neprestano radi, i da uvek čini dobro tokom čitave ljudske istorije. Tako Bog ne zaustavlja Svoje delo: „Moj otac neprestano čini dobro i sledim Njegov primer.“ Tada su jevrejske vođe postale još željnije da Ga ubiju, jer je, osim što se nije povinuo njihovim subotnjim zakonima, govorio o Bogu kao ocu, izjednačavajući se sa Bogom (Jovan 5: 17-18).
Jevreji su Isusovu tvrdnju o božanstvu videli kao zarazno bogohuljenje. Tokom vekova okupacije od strane stranih naroda, mnogi Jevreji su pretrpeli strašne patnje da bi ostali verni da slave Jahvu, jedinog istinskog Boga. Kako bi Isusu, kao dobrom Jevrejinu, ikada palo na pamet da kaže da je jednak Bogu?
Jovan 8: Isus naučava da On oduvek postoji
Tri poglavlja kasnije u Jovanovom evanđelju, Isus ponovo razgovara sa jevrejskim vođama. Bio je u Jerusalimu na praznik Šatora, proslave u znak sećanja na Božije upute Mojsiju i narodu Izraelu tokom njihovog putovanja iz Egipta u Obećanu zemlju.
U ovom razgovoru Isus je izneo nekoliko tvrdnji. Rekao je da je On svetlost sveta, da može ljude osloboditi greha i da svako ko veruje u Njega neće umreti. Jevrejske vođe su se ponovo razljutile Njegovim naizgled besmislenim tvrdnjama, ali su očigledno odlučili da Ga izvrnu ruglu, nadajući se da će otkriti Njegove nedoslednosti. Ni Abraham, poštovani osnivač judaizma, nije tvrdio da je besmrtan, pa kako je Isus mogao to tvrditi? Isus im je odgovorio: „ Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se. “
“Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video?”
“A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.”
Tada uzeše kamenje da bace na Nj;… (Jovan 8:56-59).
Njegove su primedbe bile još zapaljivije zbog Njegove upotrebe reči. U Starom zavetu Mojsije je video zapaljeni grm dok je čuvao ovce u pustinji. Približivši se grmu, Bog je iznenada progovorio Mojsiju i rekao mu da se vrati u Egipat i izvede Izraelce iz ropstva. Bog je uverio Mojsija da će biti s njim.
Mojsije je pitao Boga šta da kaže ko ga je poslao. A Bog mu odgovorio: „ JA SAM Onaj što jeste. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama." (2.Mojsijeva 3:14) JA JESAM nije toliko oznaka za Boga koliko je pokazatelj Božije potpune sposobnosti da izbavi Izraelce iz ropstva. Isus je Sebi pripisao ovo isto ime i moć.
Jovan 10: Isus naučava da je jednak Bogu
Ova treća tvrdnja zabeležena je u desetom poglavlju Jovanovog evanđelja. Desilo se na Praznik posvete, ili Hanuke. Isus je ponovo u Jerusalimu, okružen gomilom ljudi i usred značajne špekulacije verskih vođa: Hoće li Isus objaviti da je Mesija? Tradicija je uvek učila da će Mesija biti otkriven na jednoj takvoj proslavi.
Jevrejske vođe su se okupile oko Isusa i pitale Ga da li je On Mesija. Možda je to bila iskrena radoznalost, ali je verovatnije da su nameravali da postave zamnku Isusu, prisiljavajući Ga da kaže nešto što bi opravdalo Njegovo hapšenje i pogubljenje. Umesto da im direktno odgovori, Isus je rekao da im je već rekao ko je i da Mu oni nisu verovali:
" Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu...Otac moj koji mi ih dade ... Ja i Otac jedno smo."
A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.
Isus im odgovori: "Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?"
Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: "Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bogom." (Jovan 10:27-33)
Jovan 11: Isus naučava da On nudi večni život
Lazar, Isusov blizak prijatelj, se razboleo. Živeo je u Betaniji, na manje od dve milje istočno od Jerusalima. Isus je u to vreme bio mnogo milja dalje prema istoku, služeći duž reke Jordan. Nakon što je čuo za Lazarevu bolest, Isus je sačekao dva dana pre nego što je otišao. Kada je stigao u Betaniju, Lazar je već bio mrtav i sahranjen.
Marta, Lazarova sestra, izašla je u susret Isusu i uzviknula da bi njen brat i dalje bio živ da je Isus stigao ranije. Zatim je sledio ovaj razgovor:
Isus joj reče: "Brat će tvoj ustati."
Marta Mu reče: "Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan."
A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće. I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo?"
Reče Mu: "Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dođe na svet." (Jovan 11:23-27)
Isus se približio grobnici nalik pećini u kojoj je Lazar sahranjen. Moleći se naglas, zahvalio je Ocu što Ga je čuo: „ A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao." (Jovan 11:42) . Njegova molitva se završila, Isus je zapovedio Lazaru da napusti grobnicu, a mrtvac je izašao, još uvek umotan u pogrebnu odeću.
Šta znače Isusove tvrdnje o Njegovom božanstvu
Isus je izneo za Sebe ono što se činilo ekstravagantnim: jednakost i jedinstvo sa Bogom, večito postojanje i izvor večnog života. To nisu izjave pukog smrtnika (barem razumnog). Isus je takođe izjavio da ima konačnu vlast nad celom zemljom, da će se jednog dana vratiti i suditi zemlji, da može oprostiti greh i da je jedini put do Boga. Rekao je da može dati život i ispuniti najveću čovekovu glad. Sebe je nazvao Sinom čovečijim, starozavetnim proročkim terminom za Mesiju. Dopustio je drugima da Ga obožavaju iako su Jevreji trebali da se klanjaju samo Bogu.
Tokom suđenja koje je prethodilo raspeću, jevrejske vođe su ovo rekle rimskom guverneru Pilatu: „ Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer načini sebe sinom Božijim. “ (Jovan 19:7). Isus iz Nazareta nije ubijen zbog onoga što je činio, već zbog onoga što je tvrdio o Sebi. C.S. Lewis, profesor književnosti sa Univerziteta u Cambridge-u, koji je prešao put od skepticizma do hrišćanstva, jednom je primetio: „Pokušavam da sprečim druge da kažu pravu glupost koju ljudi često govore o Njemu:„ Spreman sam da prihvatim Isusa kao velikog učitelja morala , ali ne prihvatam Njegovu tvrdnju da je Bog.’ To je jedina stvar koju ne smemo reći. Jer, čovek koji je bio samo čovek a rekao takve stvari koje je Isus rekao ne bi bio veliki moralni učitelj. Ili bi bio ludak - u ravni sa čovekom koji kaže da je poširano jaje - ili bi pak bio Vrag iz pakla. Morate da odaberete, bilo da je ovaj čovek bio i jeste Sin Božji: ili je ludak ili nešto gore. “1
Isusov život i Njegova učenja su jedinstvena
Od svih osnivača glavnih svetskih religija, samo je Hrist tvrdio da je Bog! Abraham, Mohamed, Konfucije, Buda - nijedan nije tvrdio da je Bog. Buda je, na primer, rekao svojim učenicima pred kraj svog života da se ne brinu da li će ga se sećati, već da se sete njegovog učenja o putu prosvetljenja.
Svaki od ovih osnivača svetskih religija može se odvojiti od svog učenja bez potpunog i nepopravljivog gubitka te religije. Ali hrišćanstvo je izgrađeno na Hristu: na onome što je tvrdio za Sebe i šta je radio. Njegovo učenje je do krajnje tačke usredsređeno na Njega. Šta još možemo reći za nekoga ko izjavljuje: „Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi Ocu osim preko mene “ (Jovan 14:6)? Ali ako su Isusove tvrdnje tačne, onda su Njegove izjave pune nade. Boga možemo znati jer je Isus Bog.
Potpuno Bog i potpuno čovek
Isus Hrist nije samo u potpunosti Bog, već je i potpuno čovek. Iskusio je glad i žeđ, usamljenost i bol izdaje i odbijanja. Trpeo je poniženje dok je go visio na krstu. Doživljavao je iskušenja. Jeo je pravu hranu, plakao je stvarnim suzama zbog smrti prijatelja i iz Njega je tekla prava krv tokom raspeća. Čak je i Njegovo vaskrsenje bilo fizičko. Isus Hrist je bio potpuno čovek.
Šta za nas znači da je Isus Hrist u potpunosti Bog i u potpunosti čovek?
1. Pošto je Isus Bog, On je vredan slavljenja. Trebali bismo se prema Njemu ponašati kao prema Bogu, sa poštovanjem i uvažavanjem. Isus nije naš drug; On je naš Gospod.
Isusovo gospodstvo znači da Mu dopustimo da upravlja svim oblastima našeg života: ne samo našim verskim obožavanjem i našim privatnim predanjima, već i našom karijerom, porodicom, finansijama i stavovima. Poznavanje Hrista trebalo bi da utiče na naš odnos sa drugima i na ono što gledamo na televiziji. Davanje kontrole Hristu nad ovim oblastima nije ono što nas vodi u Nebo; [davanje kontrole Hristu] je odgovor na naš večni odnos s Njim. On je vaš moćan Gospod, volite Ga, klanjajte Mu se.
2. Budući da je Isus Bog, On je u stanju da se nosi sa svim našim problemima. Ne postoji ništa čime se suočavamo a da to Bog ne može savladati. Isus je „JA JESAM“ koji može sve. Isus tvrdi da je u stanju da učini da nam sve bude na korist u našem životu (Rimljanima 8:28). U stvari, On „ može još izobilnije sve činiti šta ištemo ili mislimo, “ (Efešanima 3:20). Kako budete bolje upoznavali Isusa, nadam se da ćete videti da On ima moć da u vašem životu učini ono što obećava.
3. Pošto je Isus Bog, uspeo je da nas pomiri sa Bogom. Isus je više od prijatelja. On je naš Spasitelj.
4. Budući da je Isus u potpunosti čovek, On se može identifikovati sa svim našim potrebama i problemima. Ne postoji ništa kroz šta prolazimo, a što On ne može da razume: „Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju. “ (Jevrejima 2:18). Živeći među nama, Isus je savršeno razumeo sve ono što osećamo.
5. Isusov identitet kao potpunog čoveka potvrđuje našu čovečnost. Ne postajemo više hrišćanski tako što postajemo manje ljudi. Bog nas je stvorio po Svojoj slici i želi da uživamo u životu sa svim njegovim mogućnostima. Svakom od nas dao je talente i sposobnosti koje želi da razvijemo.
To ne znači da će vas sledbeništvo Hrista učiniti zdravim i bogatim (mada će vas učiniti mudrima!).
Biće ličnih žrtava. Možda ćete se morati odreći onoga što vam je ugodno: starog načina života, privatnih navika, karijere, finansijskog uspeha, čak i svog života. Ali dozvolite Isusovu pouku u vašem životu, učite od Njega, oslanjajući se na Njega. To je ono što život čini sjajnim.
(1) C.S. Lewis, Puko hrišćanstvo (New York: Macmillan, 1952), strane 55-56. Korišteno uz dozvolu.
